Crnogorska zastava na zidinama osvojenog Skadra 1913. godine
I balkanski rat, prolazak vojske kroz Kolašin
I balkanski rat, kralj Nikola posmatra prolazak vojske,
II balkanski rat, Crnogorci pred bitku na Bregalnici
I svjetski rat, Durmitorci na položaju
I svjetski rat, Durmitorci idu na borbeni položaj kod Grahova
I svjetski rat, Crnogorci iznad Prače u Bosni
Црној Гори је образ увек био светао. Зар стварно данас мислите да су вам очеви били луди и да нису знали ко су. Да ли је могуће да нису знали ко су им пријатељи, а ко непријатељи.
ОдговориИзбришиСрбија и Црна Гора су имали лоших тренутака у међусобној историји, али ако дођу зла времена не надајте се добру од ових с којим се данас неки од вас љубе.
Колико знате Црногорца који су директори у Загребу или Приштини. А јел знате колико их је протерано одатле.
И опет Србију мрзите!!!
dusan_kojic@yahoo.com
Crnoj Gori je obraz uvjek bijo i bice svet.
ИзбришиNi nasi ocevi ni nasi preci nijesu bili ludi nego su vrlo dobro znali i ko su i sto su a to jest CRNOGORCI.
Znali su oni dobro ko im je prijatelj a ko neprijatelj za razliku od vas nasih takozvanih dobrocinitelja.
Vi na svki nacin i u svakoj prilici pokusavate da nas omalovazavate, ponizavate i osporavate,
pa onda hajde da se volimo ka da nije nista bilo.E pa nemoze to tako prijatelji, postujte druge pa cete i vi biti postovani.
Srbija i Crna Gora su imali i imaju losih trenutaka ali ne samo ili zbog svoje krivice vec i sa nemalim doprinosom koji nam svakodnevno dolazi iz vaseg brackog pravca.
Vi nas nikada kroz istoriju nijeste branili a i necete braniti, znamo mi i sami da se branimo ka sto smo to i uvjek cinjeli.
Za razliku od vas mi smo se i u davnoj ka i u novijoj proslosti u nemalom broju zrtvovali za vas nasu bracu,ali vi iz licnih kompleksa koje imate vrlo ste to rado a i brzo zaboravljali .
Sve zrtve date za vas nasu bracu su bile iskljucivo dobrovoljne.
Za kraj vas molimo da nas vise nebranite od drugih nego vas molimo da nas odbranite od vas samih jer nam je dosta vise vase bratobriznosti.
О кукавно Српство угашено,
Избришизла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Да, кад главу раздробиш тијелу,
у мучењу издишу членови...
Куго људска, да те Бог убије!
Али ти је мало по свијета
те си својом злошћу отровала,
но си отров адске своје душе
и на овај камен избљувала?
Мала ти је жертва сва Србија
од Дунава до мора сињега?
... Бог се драги на Србе разљути
за њихова смртна сагрешења.
Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.
Невјерне им слуге постадоше
и царском се крвљу окупаше.
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.